Uzgoj opijuma u Avganistanu dostigao je rekord svih vremena u 2013. godini, dok je preko milion Avganistanaca zavisno je od narkotika. Žene i djeca čine čak oko 40 odsto zavisnika od droge.

Avganistan proizvodi 90 odsto svih opijatskih droga u svetu, mada donedavno nije bio i najveći konzument istih. Ipak, sada je više od milion od ukupno 35 miliona Avganistanaca zavisno od narkotika, što je zapravo najveća stopa narkomana po glavi stanovnika u svijetu.

Razlozi zašto se toliki broj Avganistanaca okreće drogi su složeni, a jasno je da su decenije nasilja odigrale tu važnu ulogu.

Uzgoj opijuma u Avganistanu dostigao je rekord svih vremena u 2013. godini, iako su SAD potrošile više od sedam milijardi dolara u borbi protiv proizvodnje opijuma u protekloj deceniji.

Opijum se koristi za dobijanje heroina i jedan je od njegovih glavnih sastojaka.

Avganistanski uzgajivači imali su 209.000 hektara maka 2013. godine, čime su nadmašili prethodni rekord iz 2007. godine, kada je bilo zasijano 193.000 hektara maka. Neke provincije u Avganistanu koje su bile prije pet, šest godina proglašene “oslobođenim od maka” ponovo su počele sa uzgajanjem između 2012. i 2013. godine.

Većina zasijanih površina nalazi se na jugu i jugozapadu zemlje, gde su talibanski pobunjenici najaktivniji i gdje vladine snage imaju vrlo malo uticaja, rekao je zvaničnik avganistanske vlade.

– Nije samo Avganistan taj koga treba kriviti za ilegalne narkotike iz Avganistana, već i svijetska potražnja za narkoticima – rekao je jednom bivši avganistanski ministar spoljnih poslova Zalmai Rasul.

Uzgajivači opijumskog maka moraju da plaćaju dažbinu talibanskim pobunjenicima koji tu gotovinu koriste za finansiranje svoje borbe protiv vlade i snaga NATO, navodi UNODC.

Avganistan takođe strada od narkotika – rekao je Rasul, dodavši da je u zemlji u porastu broj zavisnika od droge.

Na pitanje zašto vlada ima teškoće da suzbije uzgajanje opijumskog maka, Rasul je odgovorio da su vlasti “zauzete borbama na mnogo frontova, borbama s teroristima”.

Ipak, zapadni stručnjaci smatraju da se od prodaje maka uglavnom finansiraju lokalni moćnici i kriminalni klanovi u Avganistanu, a u manjoj mjeri talibani. Zato je za avganistansku vladu teško da uspostavi kontrolu u oblastima u kojima se privreda zasniva na prodaji opijuma na crnom tržištu, uprkos malim ali efikasnim snagama za borbu protiv narkotika.

Preko milion Avganistanaca zavisno je od narkotika. Mnogi koji su iz te zemlje pobjegli pred nasiljem u poslednjih 30 godina našli su utočište u Iranu i Pakistanu, gde je broj narkomana odavno visok, a sada se vraćaju kao zavisnici, navode zvaničnici.

Kupiti heroin u Kabulu je “kao da kupujete hljeb”, kažu zavisnici, navodeći da jedan gram košta oko šest dolara i da se droga može nabaviti na svakom ćošku.

Žene i deca čine čak oko 40 odsto zavisnika od droge u Avganistanu, a malobrojni su oni kojima se pruža pomoć u prevazilaženju tog problema, s obzirom na mali državni budžet u te svrhe.

U samom centru Kabula, na kamenitim obalama istoimene rijeke, narkomani se okupljaju da bi kupili i konzumirali heroin, na mjestu koje je sinonim za bijedu i propadanje.

Već gubimo svoju djecu u samoubilačkim ili bombaškim napadima, ali je zavisnost od narkotika sada još jedna vrsta terorizma koja ubija naše sunarodnike – rekao je Tarik Sulejman iz lokalne organizacije za zavisnost od droge “Nadžat”.

Izvor/telegraf.rs/

poslovnidnevnik.ba

Komentari

komentari