“Nisu hteli da svet sazna za misiju, pa je trebalo smisliti priču za javnost”, rekao je Balard.

Balard je bio kapetan američke mornarice i naučnik na Institutu za okeanografiju. Mornarica je pristala da finansira njegovu ekspediciju za traženje Titanika, ali pod uslovom da prvo krene u potragu za njihovim nuklearnim podmornicama, “Trešer” i “Skorpion” koje su nestale šezdesetih godina.

“Znali smo gde su podmornice, a cilj mornarice je bio da spreče da nas Rusi prate, jer su hteli da dođu do nuklearnog oružja koje je bilo na “Skorpionu”, ali su hteli i da provere kako nuklearni reaktori utičui na okolinu”, rekao je Balard

za CNN. Potraga za Titanikom poslužila kao odlična priča kojom su prikrili pravi cilj, ali kada su ga pronašli nisu smelida kažu da je olupina otkrivena, jer bi se tako saznalo da je potraga zapravo pokrenuta zbog podmornica.

Balard je mnogo godina proučavaoi okeanografiju  i radio na svojoj podmornici koju je nazvao “Alvin”, a u saradnji sa Institutom Vuds hol. “Argo” je bio opremljen visokotehnološkim sonarom i kamerama i imao je robota zvanog Džejson. Tada je američka mornarica tajno stupila u kontakt sa Balardom i zatražila od njega pomoć u pronalaženju dve podmornice.

Bila je to 1982. godina. Obe nuklearne podmornice tajanstveno su nestale šezdesetih godina prošlog veka, ali američkoj vladi nikad nije bilo jasno šta se tačno dogodilo. Približne lokacije podmornica bile su poznate, ali niko nije imao pojma u kakvom su stanju nuklearni reaktori posle 20 godina provedenih pod morem. Poslali su Balarda i njegov tim da saznaju. Da bi prikrili tragove, rekli su da kreću na redovitu ekspediciju kako bi tražili izgubljeni Titanik kojizapravo  uopšte nije bio cilj pretrage.

Balard je iskoritio priliku da ispuni dečački san i zahtevao da mu odobre ujedno i potraga za Titanikom. Mornarica je pristala na ucenu. Rekli su da bi mogao da potraži potopljenog diva tek ako pronađe dve podmornice za kojima su tragali, i to pod uslovom ako mu ostane vremena i novaca za taj poduhvat. Dobio je sredstva i krenuo sa francuskim istraživačkim brodom Le Suroa. Balard je krio svoj zadatak od velikog dela posade, uveravajući ih da ide u potragu za Titanikom.

Sam se spuštao u morske dubine i proveravao stanje svakog nuklearnog reaktora i bojevih glava. Sledio je tragove krhotina na relativno glatkom dnu okeana kako bi došao do svake podmornice. Kada je završio proveru na nuklearnim podmornicama preostalo mu je još dvanaest dana. Između dve olupine bilo je veliko polje đubra koje je prekrivalo okeansko dno. Bilo je to mnogo dalje od mesta gde su stručnjaci tvrdili da bi Titanik mogao da bude.

Baš kao i za dve podmornice, Balard je verovao da je i Titanik potpuno uništen i da je za sobom ostavio tragove otpadaka i krhotina dok je tonuo do svog konačnog odredišta. Iskoristio je iskustvo iz potrage za podmornicama, pa je istu teoriju primenio i na slavni brod. Najpre je pronašao brodski kotao, a zatimi ceo trup.

Znao je da mu je preostalo jako malo vremena, a približavala se i snažna oluja, pa je obeležio tačnu lokaciju na karti i vratio se posle godinu dana. Nikome nije rekao ni reč o svom otkriću tih godinu dana u strahu da neko ne otkrije trup broda i da ga ne pokrade, odnoseći artefakte.

Na kraju se vratio 12. jula 1986. godine i napravio prvu detaljnu studiju o olupini. Priča o Titaniku, naravno, kasnije će se pretvoriti u film koji je osvojio 11 Oscara, ali je izostavljena činjenica da je brodska olupina zapravo otkrivena zbog najtajnije vladine operacije.

Kurir.rs/CNN/Poslovnidnevnik.ba