Home / Vijesti / Regija / KINESKI KREDITI -OMČA OKO VRATA SRBIJI

KINESKI KREDITI -OMČA OKO VRATA SRBIJI

Srbija je, to više nije neka tajna, sve slabija u sve čvršćem zagrljaju Kine. Taj stisak je, pre svega, ekonomski, ali u slučaju nove ubedljive pobede Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke nije isključeno da se kroz novac i kredite politički utiče još intenzivnije. Nema nikakve dileme da je Vučiću mnogo miliji i draži kineski model vlasti nego evropski, ali polako.
Poslednje informacije ekonomskih stručnjaka govore o tome da se Srbija kod kineskih prijatelja u poslednjih nekoliko godina zadužila osam milijardi, što je oko 20 odsto ukupnog spoljnjeg duga Srbije. I to nije neočekivano. Kineski krediti Srbiji su velika tajna. Ko zna, ćuti i ne izjašnjava se, ali se uveliko spekuliše da se radi o skupim kreditima koje vlast u Srbiji koristi za potrošnju, a deo su krediti koji se koriste za izgradnju infrastrukturnih projekata u zemlji. Neko će reći da Kina, za razliku od ostatka sveta, daje bezuslovne kredite i da se Srbija često krsti upravo u toj crkvi kako bi kupovala glasove u Srbiji.
Podatak koji javnost u Srbiji može da dobije od predsednika jeste da je spoljni dug ispod 60 odsto društvenog bruto proizvoda i to je to. Upravo ceo taj veo kineske tame nad Srbijom dovodi do raznih spekulacija koje nisu nelogične. Kada se pomene Kina, vlast priča o tome kako je naš veliki prijatelj. Verovati u prijateljstva koja se kupuju parama, bilo je banalno i u prošla vremena, a kamoli u 21. veku. A, Kina je našla pogodno tlo za takvu vrstu „prijateljstva“.

Kineske firme radnike tretiraju kao robove

Verovatno više od dva miliona kineskih vakcina je isporučeno Srbiji, ako ne i više. Radi se o vakcini Sinofarm koja je ujedno i najskuplja na tržištu postojećih vakcina, ne računajući ostala kineska cepila. Neko bi rekao da je Srbija iskorišćena za istraživanje Sinofarma, ali hajde da ne načinjemo tu temu.
Podjednako su iritantne i kineske investicije u Srbiji. Kineske firme radnike tretiraju kao robove, što smo videli na delu u Zrenjaninu sa vijetnamskim radnicima koji su angažovani u izgradnji fabrike guma Ling Long. To se u Srbiji odavno nije videlo kada je reč o radnicima, a to je Kinezima dozvoljeno. Sećamo se da je predsednik Srbije na sve to rekao da on nije video razlog da se na gradilište u Zrenjanin pošalje inspekcija. Tom prilikom je čak i kritikovao svoje ministre da su poklekli pred pritiskom javnosti i poslali inspekciju.

Kineska investicija kojem su kupljeni Smederevska železara i RTB Bor, pored ekonomskog interesa kineske države i privatnog biznisa, skinula je ogromni teret sa pleća Srbije. Država više nije bila odgovorna za nekoliko hiljada radnika koji su, naročito u Boru, imali iznadprosečne plate. Prodajom ova dva giganta Kinezima, država je kupila i socijalni mir u ova dva grada. Kakve tehnologije se tu koriste, ko tu sve radi – slobodni radnici ili zatvorenici iz Kine, koga se to tiče. Njima je dozvoljeno sve. Rade bez ikakve kontrole, bez inspekcija, i sa punom podrškom vlasti.
Da li u otplatu kineskih kredita potpada i šutiranje u zadnjicu upravnika borske topionici koje je usnimila kamera instalirana u ovom pogonu? Njega je šutnuo kineski menadžer u toj kompaniji. Kasnije se izvinjavao, jer tobože, nije znao da je u kulturi srpskog naroda takav čin neprihvatljiv. Taj šut u zadnjicu je paradigma Vučićevog odnosa prema Kini, kineskom predsedniku, kineskim investicijama i kreditima. Nije isključeno da bi i Vučić, barem figurativno, prihvatio da ga kineski kolega šutne u zadnjicu ako bi mu to donelo neku benefit.
Srbija u kineskom zagrljaju
S druge strane, zanimljiva je pozicija ostatka sveta prema Srbiji apropo ovog zagrljaja, ili možda čak i šutiranja u zadnjicu. Evropska unija, utisak je, teško da je nešto preduzela sem poslednje rezolucije u kojoj se primećuje prisustnost i razvoj uticaja Kine u Srbiji. Za početak, možda i nije samo, ali činjenica je da u sred Evrope raste kineska kolonija. S druge strane, svaki glas protiv Kine i kineskih investicija koji se čuje iz Srbije odmah se proglašava za stranoplaćenički i izdajnički. Teško da u EU neko plaća protivnike kineskih para u Srbiji, jer da tako nešto postoji sigurno bi učinak bio mnogo veći. To je, međutim, naprednjački narativ koji se godinama ne menja.
Nesporno je da je Srbija u kineskom zagrljaju. Koliko će uspeti da odoli, teško je o tome i misliti, ukoliko aktuelna vlast ponovo pobedi na predstojećim izborima, a to je više nego izgledno. Na srpskim ulicama patroliraju kineski policajci, u kompanijama rade kineski zatvorenici, a za to vreme Vučić šalje svoje partijske kolege da od Komunističke partije Kine izučavaju metode komunikacije sa narodom. Uveliko se time hvalio, a jedan od tih „kursista“ bio je i aktuelni ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić.
Ono čega ljudi, naročito oni koji rade u kineskim kompanijama, nisu svesni, jeste težina tih okova. Sve dok primaju dobre plate, neće se žaliti bez obzira na zagađenje, radnu disciplinu i šutiranje u zadnjicu. Elem, nije sve do Kineza, nešto je i do samih građana Srbije.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor : Al Jazeera

Komentari

komentari

Check Also

SLOVENIJA OD RS POTRAŽUJE 90 MILIONA MARAKA, ZA SVAKI DAN KAŠNJENJA ….

Do pokretanja arbitražnog spora došlo je nakon što je “HES Vrbas”, koji je trebalo da …

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com

New to site? Create an Account


Login

Lost password? (close)

Already have an account? Login


Signup

(close)