Home / Vijesti / Gradovi / Ljekari Hitne pomoći bili u “dilu” sa privatnim pogrebnim preduzećima

Ljekari Hitne pomoći bili u “dilu” sa privatnim pogrebnim preduzećima

– Sa počiniocima krivičnog dela se faktički nije desilo ništa. Oni su bili kažnjeni zbog lošeg vođenja dokumentacije, bili su oslobođeni bilo kakve optužbe. U nalazu komisije za vanredni stručni nadzor u 53 slučaja gde su pomenuta i prozvana dva doktora koija su intrevenisala, a ishod njihove inrtrevencije bio je letalni ishod. U sedam slučajeva je komisija urvrdila da je reanimaciju trebalo uraditi, a nije urađeno.

Uzbunjivač i bivši direktor beogradske Hitne pomoći  Borko Josifovski bio je gost Espreso intrevjua.

Josifovski  je raskrinkao vezu između Hitne pomoći i privatnih pogrebnih preduzeća, zbog čega je čekao na presudu 13 godina, protiv koga je podnio krivičnu prijavu, šta se desilo sa počiniocima zločina, kao i zašto nije prihvato ponudu ministra Lončara da bude na čelu antikorupcijskog tima u Ministarstvu zdravlja, ali i o tome šta ova istorijska presuda znači za srpsko pravosuđe, ali i pojedince.

 

Viši sud u Beogradu presudio je u korist  Borka Josifovskog, bivšeg direktora beogradske Hitne pomoći. Ovako glasi vijest u svim medijima ovih dana. Da podsjetimoVi ste još davne 2005. godine ukazali na kriminalne radnje ljekara Hitne pomoći i privatnih pogrebnih preduzeća, da biste nakon toga bili smijenjeni, dve godine kasnije otpušteni, a sada u 2018. godini sud je doneo odluku u vašu korist. O čemu se radi?

 

– Moram da kažem da su to bila prva alarmiranja Ministarstva zdravlja 2005. godine. Inače, klučna vest koju sam ja prosledio javnosti desila se 2006.godine septembra meseca kada sam posle niza neuspelih alamiranja na Ministarstvo zdravlja da reaguje na trgovinu smrću i na potencijalno teško delo koje se iza toga krilo. To se može uzeti kao zvaničan datum početka obelodanjivanja afere Hitne pomoći i onoga kako je javnost reagovala i kako se sve to odvijalo pred sudovima što je ključni momenat, kako je tekla navodna istraga zapravo zataškavanje.

 

Kada ste Vi posumnjali u sve? Šta se konkretno desilo?

 

– Prvi put sam posumnjao da se iza trgovine smrću krije teško delo protiv zdravlja ljudi kada su se ljudi žalili, kada su stigle prve žalbe da pogrebnici stižu pre hitne pomoći po pozivu prvog reda hitnosti, a to znači da kada se radi o životu i smrti, kada je svaki sekund bitan i koji može odrediti tok tj. sudbinu pacijenata. Ako pogrebnici stižu prvi, to znači da se sigurno nije postupilo po protokolu urgentne medicine i da je sigurno izgubljeno ono zlatno vreme kada se mogao postići neki uspeh u lečenju.

Koliko je Vama trebalo vremena da ih raskrinkate?

 

– Čim su stigle takve pritužbe građana ja sam odmah tražio od službe za analitiku  Hitne pomoći da uporedi lekarske izveštaje, radne liste i listing JKP pogrebne usluge i došao do podataka da pojedini doktori prvenstveno idu na pozive prvog reda hitnosti iako u datom trenutku ima čak i bližih ekupa mestu incidenta, da reanimacije ne rade i da redovno porodicama preminulih prosleđuju adrese privatnih pogrebnih preduzeća.

 

 Protiv koga ste tada podneli krivičnu prijavu?

 

– Tim poslom bavila se jedna grupa od četrdesetak ljudi, ali među njima su prednjačila dva doktora koji su imali ubedljivo najviše takvih poziva, oni su bili i prozvani. Prvom reagovanje Ministarstvo zdravlja je meni tada bilo nejasno. Smenjen sam sa mesta direktora Hitne pomoći bez ikakvih provera mojih navoda sa obrazloženjem da sam uznemirio javnost i ugrozio rad službe hitne medicinske pomoći. Prema tome, bio sam stigmatizovan kao narodni neprijatelj koji dovodi u pitanje živote građana. Nekoliko dana posle toga oglasilo se Javno tužilaštvo jer nije našlo elemente krivičnog dela na osnovu kojih bi istraga bila pokrenuta po službenoj dužnosti niti je po njihovom mišljenju bilo kakvog drugog dela bilo koje bi takvu istragu zahtevalo. To je opet bio jedan presedan, jer se oglašava tužilaštvo bez dokaza. Ovo kažem zato što je komisija za vanredni stručni nadzor koja je trebalo da utvrdi činjenično stanje stigla jedan dan nakon što se tužilaštvo oglasilo nenadležnim.

 

Kome ste se Vi obraćali u to vreme?

 

– Nisam imao kome da se obraćam. Jedina moja nada je bila da se alarmira javnost, jer sva druga vrata su u tom trenutku bila zatvorena. Ako Ministarstvo zdravlja nije reagovalo iz nekih svojih razloga, onda stvarno nisam imao kome. Oni kao organ koji treba da brine o narodnom zdravlju je bio dužan da pokrene istragu i da se utvrdi to, a ovako se postupilo kao u antičkim vremenima – ubite donosioca loših vesti.

 

Po Vašem mišljenju, zbog čega je bilo potrebno 13 godina da se donese odluka u Vašu korist?

 

– Bilo je potrebno zato što u okviru državnog sistema postoji kriminogena mreža koja deluje i upravo iz ove presude VIšeg suda se jasno vidi da su državni organi svaki ponaosob dali svoj doprinos u zataškavanju afere, odosno učestvovali su u mom progonu. Takođe, vidi se jasno da je to teško delo protiv zdravlja ljudi zaista izvršeno. Uostalom, o tome postoji i jasan dokument Ministarstva zdravlja jer Ministarstvo je na osnovu nalaza komisije za vanredni stručni nadzor koja  je i utvrdila  greške i propuste u radu prozvanih lekara izdala takvo rešenje sa propisanim  hitnim merama. Međutim, to rešenje nije trebalo da ugleda svetost dana, a to što je došlo do mene je bila igra slučaja i ja sam na osnovu tog rešenja pokrenuo sudski spor protiv Ministarstva zdravlja zbog načina na koji sam smenjen. Tada je jedan hrabri sudija tada Vrhovnog suda Srbije doneo presudu kojom je ukinuto rešenje ministra zdravlja o mom razrešenju sa mesto direktora kao nezakonito i neosnovano i tražio da se utvrdi i otpočne sa novim postupkom utvrđivanja činjeničnog stanja od čega je Ministarstvo pobeglo, jer su znali kakvo je činjenično stanje. Tadašnji ministar je to rešenje sakrio od javnosti. Kada se pojavio sa rešenjem u jednoj  privatnoj bolnici da je pacijent preminuo zbog lekarske greške posle operacije, a da u Hitnoj pomoći takve greške nisu utvrđene što nije bilo istina, ali se ipak ogradio i rekao da svako ko misli da je oštećen može da pokrene postupak pred Drugim opštinskim tužilaštvom kao stvarno nadležnim, što je opet bilo skretanje javnosti sa tokova istine.

Vi ste na rizik po sopstvenu karijeru pre 13 godina javno progovorili o nezakonitim i neetičkim delima naređenim Vam pojedincima. Jel možemo tako da formulišemo? 

 

– Ja tada nisam razmišljao o karijeri, moja karijera je bila blistava. Na mesto direktora Hitne pomoći sam došao kao lekar posle 20 godina rada u urgentnoj medicini u službi hitne medicinske pomoći sa dve završene specijalizacije, sa završenom subspecijalizacijom, bio sam magistar i doktor  medicinskih nauka, stručni saradnik medicinskog fakulteta iz oblasti urgentnih stanja u intrenoj medicini. Prema tome, moja referenca nije bila partijska. Ja sam bio stručnjak i smatram da sam bio  potpuno kompetentan da iznesem svoje  osnovane  sumnje koje su po meni jasno ukazivale na jedno  takvo delo. Moje istupanje je bilo etički  i smatram da je to bilo časno i da sam ja tada samo vršio građansku dužnost. Ja u tom trenutku nisam zaista  razmišljao o tome šta će se dešavati sa mnom  nakon raskrinkavanja. Da sam razmišljao o svemu tome sigurno mi se sve ovo ne bi dešavalo. Mnogi bi otišli, ne bi ništa rekli.

 

Šta ova presuda znači Vama, srpskom pravosuđu i srpskom narodu?

 

– Pre svega moram da kažem da je ovo jedna istorijska presuda. Tu se vidi ono što sam ja više puta naglasio da u okviru državnog sistema postoji mreža kroz koju prolaze kriminalna dela odnosno mreža koja se bavi krminalom, mreža koja je sigurno uplatena i u veliku korpupciju, koja ne dozvoljava da pravda tj istina izađe na videlo. Zbog toga mislim da u celini naše društvo i stagnira. Znači, ovo doživljavam kao jednu veliku prekretnicu odnosno mogućnost velikog preokreta i u načinu suđenja prema uzbunjivačima za koje smatram da su vrlo značajni u toj borbi protiv kriminala  i korupcije, jer oni su praktično insjaderi. Ako uzbunjivači dožive progon i ne mogu zbog finansijskog iscrpljivanja i da istraju u sudskim procesima  sigurno će ostati status kvo u društvenim tokovima odnosno, biće onako kako mi sigurno ne bismo bili zadovoljni.

 

Jel će po Vama ova presuda osnažiti pojedince?

 

– Ovo je pre svega, presuda jedne časne i hrabre sudije koja je postupila savesno i koja je presudila u skladu sa zakonom tj. presudila je na osnovu dokaza jer afera Hitna pomoć je vrlo dokumentovana. Zbog toga mislim da u našem pravosuđu iako generalno smatram da nije dobro, postoje vrlo dobre i časne sudije i da to predstavlja jednan potencijal koji može da iznese sve te promene. Ovo vidim kao  momentat lustracije da se u sudstvu iz pravosuđa odstrane oni (tužioci, policija) koji ne zaslužuju da budu na tim mestima, jer to su ipak, stubovi našeg društva. Ne bih voleo da se taj trend nastavi da mladi i dalje odlaze iz zemlje nemaju poverenja u državu koja treba da im obezbedi egzistenciju.

Šta se na kraju desilo sa počiniocima?

 

– Sa počiniocima krivičnog dela se faktički nije desilo ništa. Oni su bili kažnjeni  zbog lošeg vođenja dokumentacije, bili su oslobođeni bilo kakve optužbe. U nalazu komisije za vanredni stručni nadzor u 53 slučaja gde su pomenuta i prozvana dva doktora koija su intrevenisala, a ishod njihove inrtrevencije bio je letalni ishod.  U sedam slučajeva je komisija urvrdila da je reanimaciju trebalo uraditi, a nije urađeno. Za osam slučajeva potpuno nedostaje dokumentacija. Kada se to uzme u obzir i kada se zna koliko uopšte u toku godine ima takvih intrevencija, onda se vidi kakva je potencijalna opasnost za ljude koji se nalaze i tako kritičnoj situaciji.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar Vam je ponudio mesto u antikorpcijskom timu u Ministrastvu zdravlja. Šta mi mislite o toj ponudi?

 

– To je bila udarna vest u informativnom programu. Za mene je ta ponuda pod znacima navoda – nepristojna jer Ministarstvo se nije oglašavalo o aferi Hitna pomoć iako su bile donešene presude Vrhovnog suda u moju korist, a protiv Ministrastva zdravlja koje je moralo da plati materijalnu odštetu, jer nije regovao po presudi sudije Vrhovnog suda. O tome javnost nije bila obaveštena. Nisam prihvatio ponudu. Moram da Vaš kažem sada. Ja u opšte ne vidim da policija treba da ima borbenu jedinicu u Ministarstvu zdravlja  jer to je po meni, priznavanje nemoći državnih organa čija je nadležost inače da vode borbu protiv kriminala i korupcije. Ne vidim u čemu se Ministarstvo zdravlja razlikuje od drugih sfera našeg društva. S druge strane, moram da kažem da je načelnik odnosno, šef te borbene grupe protiv korupcije bivša policijska službenica koja je usvojoj  istrazi podmetala dokaze u aferi Hitna pomoć radi zataškavanja slučaja. Direktno je bila umešana u kriminačlno delo o čemu je i Pištaljka.com pisala detaljno. Postoji i zvanična prijava  od strane Pištaljke protiv te službenice. Onda dolazi ponuda ministra zdravlja kao da se ništa nije desilo. Tom razgovoru je prisustvovao i moj advokat i direktor Hitne pomoći koji je direktno učestvovao u otkaznom postupku protiv mene. On je došao tu da se njemu na indirektan način da podrška od strane Ministarstva zdravlja. Zbog svega toga smatram da je ta ponuda nepristojna.

SlobodnaBosna/Poslovnidnevnik.ba

Komentari

komentari

Check Also

IZETBEGOVIĆ TVRDI DA JE SKROMAN ČOVJEK: “Hranim se u Predsjedništvu, za predsjednika sam siromašan, a biću i NA BIROU ZA ČETIRI DANA”

Bakir Izetbegović, predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine i predsjednik Stranke demokratske akcije, kazao je za …

New to site? Create an Account


Login

Lost password? (close)

Already have an account? Login


Signup

(close)