Nemački hemijski inženjeri su dokazali da hemija čini čuda. Oni upravo završavaju sklapanje opreme koja pretvara vodu u benzin.

Nemačka kompanija kaže da je razvila instalaciju koja je sposobna da sintetiše gorivo na bazi nafte iz vode i ugljen-dioksida. Ova oprema može da pretvori gasove ekstrahovane iz vode u tečno ugljovodonično gorivo.

“Reklo bi se da je u pitanju čudo jer ova sprava u potpunosti menja način na koji se do sada proizvodilo gorivo za automobile, avione i hemijsku industriju“, rekao je Nils Aldag, glavni sponzor i koosnivač Sunfire GmbH.

Kompanija iz Drezdena očekuje da će ova tehnologija u velikoj meri uticati na buduće tržište goriva.

Instalacija na električno napajanje koristi proces po imenu Fišer-Tropšova sinteza, koji su prvi put razvili nemački hemičari Franc Fišer i Hans Tropš 1925. godine. Fišer-Tropš (F-T) reakcija elektrolizom pretvara nezapaljivi gas ugljen-dioksid, ekstrahovan iz vode, bez boje i bez mirisa i vodonik iz vodene pare u tečno gorivo poput dizela, kerozina i drugih hemijskih proizvoda.

Proces konverzije se odvija u nizu reaktora na temperaturama između 150 i 300°C.

Međutim, F-T tehnologija „će uvek biti skuplja“ od dobijanja konvencionalnog tečnog ugljovodoničnog goriva iz nafte ili uglja, upozorio je Aldag.

“Ono što je veoma dobro jeste da reakciju možete da sprovedete tamo gde planirete da koristite gorivo“, naglasio je Aldag. To znači da neće biti potrebe za skupim transportom i infrastrukturom.

Neko bi pomislio da će jeftina konvencionalna goriva uvek držati prvo mesto, ali sve zavisi od interesa.

Pentagon već radi u ovom pravcu jer želi da zadrži globalnu dominaciju u sferi energenata.

Vojska SAD je potrošila oko 150 dolara po galonu na alternativno gorivo za mlaznjake napravljeno iz algi, što je mnogo više od 3 dolara po galonu koliko košta tradicionalno gorivo za avione u SAD.

Iako 150 dolara deluje kao puno za galon gasa, SAD su potrošile čitavo bogatstvo tokom svoje trinaestogodišnje kampanje u Avganistanu. Sama vojska procenjuje da je dostavljanje goriva u udaljenu bazu koštalo bar 400 dolara po galonu.

U Sunfire veruju da će tehnologija biti čista i da će, nakon dobijanja regulatorne dozvole, moći da je ponude na tržištu do 2019. godine.

Dok Nils Aldag smatra da ova tehnologija ima budućnost, volja za njenu upotrebu tek treba da se pojavi.

“Mislim da će ova tehnologija dugoročno uticati na geopolitiku. Ono što morate znati jeste da su kvantiteti u ovim industrijama toliko veliki da bi ova tehnologija teško mogla značajnije da utiče u kratkom vremenskom periodu“, rekao je Aldag./Balkanspress.com/

Poslovnidnevnik.ba

 

Komentari

komentari