Od Cleopatre do Rose Parks i Emmeline Pankhurst… upoznajte žene koje su bile i ostale večna inspiracija svima nama!

Ovo su najinspirativnije žene u istoriji.

Njihova dostignuća naizgled su više impresivna u odnosu na savremeni svet u kome živimo, gde se moda, trendovi i politika mogu za tren oka izmeniti hashtagom, što znači da danas pronalaženje vanvremenske inspiracije može i jeste često nemoguć zadatak.

To je razlog zašto sledeće žene zaslužuju slavu i zašto se i danas poštuju i vrednuju kao što su nekada bile u prošlosti.

Kroz istoriju, žene su se hrabro i neustrašivo borile kako bi se potvrdile kao ličnosti ali i stručnjaci u svojoj oblasti. Revolucionarni dizajneri, istraživači kosmosa, piloti, politički aktivisti i feministikinje, umetnici i lideri.

Postoji nešto što ove inspirativne žene imaju zajedničko: one su ratnice i nastavljaju da nas inspirišu čak i u našem, modernom životu.

Upoznajte najinspirativnije žene u istoriji:

Cleopatra

“Neću uvek pobeđivati.”

Čini se čudno i gotovo neprikladno da žena koja je uspela da definiše nezavisnu snagu, odlučnost i moć, u eri u kojoj je komandovao muškarac, poseduje ime koje znači “očeva slava”. Ali Cleopatra i vekovima posle iznenadne i tragične smrti nastavlja da nas inspiriše i intrigira.

Pored moći, Cleopatrina posebnost se ogledala u lepoti, o kojoj je napisano bezbroj pesama, poema, romana. Daleko od holivudskih verzija Elizabeth Taylor i Angeline, Cleopatra nije bacila Marka Antonija i Cezara na kolena svojim dobrim izgledom, već umom, intelektom i šarmom.

Njena žestoka dinamičnost će ostati čini nam se nedostižna.

Rosa Parks

“Volela bih da ostanem zapamćena kao osoba koja je htela da bude slobodna… s nadom da će i drugi ljudi biti slobodni.“

Po njenim skromnim rečima, sve što je ona radila je zapravo bio pokušaj da se vrati kući sa posla. U stvarnosti, ona je definitivno uradila više.

Rosa je preko noći postala glavna figura pokreta za građanska prava u Americi.

1. decembra 1955. godine 42-godišnja Afro- amerikanka, krojačica Rosa Parks, odbila je da se odrekne mesta u autobusu kako bi umesto nje seo putnik belac. Ovo je izazvalo bojkot koji je trajao 381 dan, dok grad nije ukinuo zakon za sprovođenje rasne podele u javnim autobusima.

Neustrašiva Rosa se borila za odbacivanje rasnog odvajanja zbog čega je postala prva dama građanskih prava. Dan kada je uhapšena će se zauvek pamtiti kao dan Rose Parks.

Mary Wollstonecraft

“Ne postoji pogrešno vreme za početak. Početak može biti sad, ovog časa. DANAS.”

U 1972. godini, Mary Wollstonecraft je pozivala na jednakost, te je njeno proklamovanje ženskog prava bio udarac u 18. veku. Srećom sada živimo u vremenu kada se na stavove feministkinja ne gleda s osudom!

Ali u kasnim 1700- tim Merina tvrdnja da muškarci i žene treba da se smatraju jednakim bićima je bila krajnje revolucionarna, kao da Jovanka Orleanka galopira na konju sa svojim izvučenim mačem.

Objavljen članak pod nazivom ‘A Vindication of the Rights of Woman’ iz 1792. se smatra jednim od prvih primera feminističke filozofije. Ipak ovo delo nije bilo preštampano sve do sredine 19. veka. Ali i pored toga revolucionarni Maryin duh i dalje traje…

Nora Ephron

“Trudim se da pišem dela za žene koje su tako komplikovane i zanimljiva kao što žene zapravo i jesu.”

Novinar, esejista, dramski pisac, scenarista, romanopisac, producent, reditelj – ona je sve to radila. Nora Ephron se borila za rodnu nejednakost u industriji koja je još uvek pogrešno predstavljala pred kamerama kao i iza scene.

Pored uspešne novinarske karijere, Nora je kasnije postala holivudski scenarista koji je odgovaran za nastanak možda najromantičnije komedije svih vremena ‘When Harry Met Sally’.

Pored karijere u svetu filma, Nora je i u književnosti ostavila traga. Njene knjige su jedinstvene, duhovite, oštroumne i s vremena na vreme imaju srceparajuć uvid u njen privatan život.

Njen autobiografski roman iz 1983. godine pod nazivmo “Heartburn” opisuje slom njenog braka sa neobičnom iskrenošću. U staroj ženskom liberalnom koledžu za umetnost u Wellesley, ona je slavno rekla: “Iznad svega, budite junakinja svog života, a ne žrtva.“

Emmeline Pankhurst

“Veruj u Boga- on će ti uzvratiti.”

Magazin Time (1999. godine)  je uvrstio ženu po imenu Emmeline Pankhurst kao jednu od 100 najvažnijih ljudi 20. veka, napisavši: “Ona je uobličila ideju žene našeg vremena; ona je tresla društvo novim obrascem iz kog nije bilo povratka.”

Početkom 20. veka, Emmeline je bila suosnivač Ženske socijalne i političke zajednice (WSPU) sa jasnim programom usmerenim na direktnu akciju za osvojanje ženskog prava glasa.

“Delo, a ne reči. To treba da bude stalno naš moto”, ona je kasnije rekla.

Ove reče su se pokazale itekako tačnim kasnije, kada je Emmeline bila u ztavoru Holloway u kojem je organizovala svoj prvi štrajk glađu, odolevajući nasilju i zlostavljanju, a sve kako bi omogućila svim ženama pravo glasa.

Josephine Baker

“Nisam bila skroz gola. Jednostavno nsam imala odeću na sebi.”

Njeni pokreti su bili nepogrešivi: ritmičke ruke, izvijeni kukovi i elastične noge su pokrenule podijum za igru, kao hipnotisana vetrenjačka jedra.

Poznati ženskaroš, Ernest Hemingway je nazvao najsenzacionalnijom ženom koju je ikada video. Ipak, uprkos velikoj popularnosti i slavi, borba Rose Parks je bila i njena, takođe.

Kada je stigla u Ameriku 50- ih godina prošlog veka, ona je odbila rezervacije u 36 hotela.

Josephine je vodila borbu sa kabare klubovima, odbijajući da nastupa za rasno odvojenu publiku (uprskos ponudi Majami kluba u iznosu od $10 000). Ni preteći pozivi iz Klu Klux Klan-a nisu je uplašili. 1963. godine, Josephine je stajala pored Martin Luther Kinga u Vašingtonu.

Ona je bila jedini zvanični ženski govornik tamo.

Malala Yousafzai

“Ne želim da budem upamćena kao devojka koja je upucana. Želim da me pamte kao devojku koja je ustala.”

9. oktobra 2012. godine, revolveraši su se ukrcali u školski autobus u Pakistanu, pitali Malalu za ime i pucali tri puta u njenu glavu. Njen zločin? To što je govorila koliko je važna edukacija za devojke.

Strah se izgubio, a hrabrost je trijumfovala.

U 2013 godini, Time magazine je uvrstio Malala Yousafzai kao jednu od 100 najuticajnih ljudi na svetu. 10. oktobra 2014. Malala je dobitnik Nobelove nagrade za mir. Da se ne zaboravi, ona je imala samo 17 godina kada je tragično nastradala.

Amelia Earhart

“Žene moraju da pokušavaju da urade stvari kao što bi muškarci pokušali. Kada ne uspeju, njihov neuspeh treba da bude izazov drugima.”

Amelia Earhart je prva žena pilot koja je letela sama preko Atlantskog okeana 1928. godine, a zapravo je šesta žena koja je dobila dozvolu za pilotiranje.

Početkom 1931. godine, Amelia se podružila organizaciji “Ninety-Nines” koja je okupljala žene pilota kako bi ohrabrila žene u avijaciji. Ona je jednom opisala strah kao “papirne tigrove”, dodajući da je ona uvek svesna opasnosti.

“Želim to da uradim jer to želim da uradim”, rekla je Amelia. Tokom pokušaja da obiđe svet 1937, Earhartova je nestala iznad centralnog Pacifika i nikada nije pronađena. Njen konačni neuspeh je postao kao što je jednom rekla, izazov za sve nas.

Valentina Tereshkova

“Ako žena može raditi na pruzi u Rusiji, zašto ne može da leti u svemiru?”

1963. godine, Valentina, bivši tekstilni radnik iz Sovjetskog Saveza je postala prva žena u svemiru, kružeći Zemljom čak 48 puta stavljajući prethodna četiri američka astronauta (sve muškarci) na stub sramote kada je spojila 36 leta. I ne samo to, ona je uspela da ostvari više vremena leta, od ukupno spojenog vremena svakog američkog astronauta koji je leteo pre nje.

Imala je samo 26 godina. Go, girl!

Frida Kahlo

“Stopala? Za šta mi trebaju kada imam krila da letim?”

Da bismo razumeli Fridu, moramo da razumemo njenu patnju. To ne znači da je ona žrtva sopstvene patnje – upravo suprotno, postoje mnoge traumatične situacije koje su uticale na njen život, uključujući strašnu nesreću u autobusu, koja ju je učinila bogaljem, i dala joj “alate” kojima može da slika svoju unutrašnju istinu.

Njen muž Diego Rivara je jednom govorio o Fridinoj umetnosti kao “slikanju koje uzvišuje ženske kvalitete izdržljivosti i istine, stvarnosti, okrutnosti i patnje.”

Odnosno, to vodi ka zaključku: Nikada ranije nijedna žena nije uspela da prikaže takvu pesničku agoniju na platnu. “Ja slikam svoju realnost”, rekla je Frida. Njene slike su neustrašive jer prikazuju neusaglašenost, dvojnost ženskog iskustva. U nekim aspektima, Fridina umetnost je i ružina latica i trn.

Florence Nightingale

“Bolnica je tu da pomaže bolesnima i nemoćnim ljudima. Tu nema mesta zlu.”

Često smatrana kao gospođa sa lampom, Florence Nightingale se suprotstavila roditeljima i uspela da postane medicinska sestra. Kada je 1853. izbio Krimski rat, Florence je sa 38 medicinckih sestara obitavala u vojnoj bolnici u Turskoj.

To je bio prvi put kada je ženama bilo dozvoljeno da to učine. Njena kampanja da poboljša kvalitet nege u vojnim bolnicama dovela je do toga da Florence objavi knjigu pod nazivom “Notes on Nursing” 1859. godine.

Još jedan uspeh Florence je to što je postala prva žena član Kraljevskog društva za statistiku u 1858. godine.

Elizabeth Taylor

“Prošla sam kroz sve to, dušo. Ja sam majka hrabrost.”

Potražite “preživeli” u rečniku i onda ćete moći da vidite kako Elizabeth Taylor gleda ponosno na vas, pod teretom sjajnih dijamanata, bez sumnje.

Coco Chanel

“Najhrabriji čin je i dalje misliti na sebe. Naglas”

Coco Chanel nije bila samo izazov tog vremena zbog sopstvenog lifestyle-a i karijere: njena moda je oslobodila žensko telo. Muška odeća je postal ženska: majice na pruge, džemperi oko vrata, pantalone, ravne pete i odela.

Marie Curie

“Sada je vreme da razumemo više, tako da se možemo plašiti manje.”

Marie Curie je osvojila dve Nobelove nagrade za fiziku i hemiju (1903. i ponovo 1911. godine), ali to ne znači da je ona to osvojila tako lako. Naprotiv ona se borila protiv seksizma tokom cele karijere.

“Često sam bila upitana, posebno od strane žena, kako sam mogla da uskladim porodični život sa naučnom karijerom”, rekla je jednom Marie. A onda je otkrila da to nije bilo lako.

Ne samo da je njeno istraživanje doprinelo razvoju X zraka u hirurgiji, već je njen neustrašivi duh odudarao od muškaraca. Za vreme Prvog svetskog rata, ona je pomogla opremanje ambulante sa rendgen opremom vozeći je kroz prve linije fronta.

Elizabeth I

“Znam da imam telo slabe i nemoćne žene, ali imam srce i stomak kralja, i kralja Engleske takođe.”

Bila je ćerka jednog od najopasnijih kraljeva koji je ikada sedeo na prestolu Engleske i kraljice čiji su žestok intelekt i dvorske čari podelile crkvu na dva dela. Elizabeth je postala jedan od najdužih vladara u Engleskoj (vladala je 44 godine) pritom je uspela da povrati stabilnost zemlje. Najbolji deo? Ona je to uradila bez muškarca pored sebe.

Umesto toga, Elizabath se proglasila udatom za svoje kraljevstvo, pozivajući se na svoje podanike – “svi moji muževi, moj dobar narod”. Tokom decenije ona je postala kraljica koje su se bojali ali u isto vreme je i poštovali kao njenog oca Henry VIII.

Kako ju je papa Sixtus V opisao: “Ona je samo žena i ljubavnica pola ostrva, ali je takođe žena koje se plaši cela Španija i Francuska zajedno.

Izvor/elle/

poslovnidnevnik.ba

Komentari

komentari