Evropska zona slobodnog kretanja pretrpela je udarac usled pandemije. Vraćanje Šengena na noge će potrajati, prema analizi Politika.
Zaboravite Šengen. Dobro došli nazad u osamdesete. Evropska zona slobodnog putovanja, koju čine 22 države EU, plus Norveška, Island, Švajcarska i Lihtenštajn, pretrpela je iskustvo „na ivici smrti“ kada je većina zemalja ponovo uspostavila kontrole na granicama kako bi usporila širenje koronavirusa, izdvaja list.
To je dozvoljeno po pravilima Šengenskog sporazuma, ukoliko je ugrožena javna politika ili unutrašnja bezbednost. Ipak, nema indikacija kako vratiti slobodno kretanje u život, na šta će ukazati Komisija u paketu koji će biti usvojen u sredu, izdavanjem smernica državama članicama kako da ukinu unutrašnje granice i ograničenje putovanja.
To je duboko osetljivo pitanje za države kao što su Grčka, Italija i Španija, koje zavise od turizma, i važno im je za očuvanje ekonomija.
„Deluje kao vremenska mašina u mračnu i daleku prošlost. Moramo da se vratimo u budućnost, u normalnost. I moramo da to uradimo što pre nam zdravstvena situacija dozvoli“, rekla je Ilva Johanson pred Evropskim parlamentom prošle nedelje.
„Neke zemlje su se grupisale“
Komisija će predstaviti pristup u dva koraka, prema uvidima Politka. Prvo, zemlje sa sličnim epidemiološkim situacijama bi trebalo da ukinu ograničenja između sebe, obezbeđujući dalje poštovanje socijalnog distanciranja. Ovo bi, na primer, stvorilo problem za Grčku u koju dolaze britanski turisti jer je koronavirus daleko jače pogodio Veliku Britaniju. Tek u drugoj fazi došlo bi do potpunog otvaranja.
Neke zemlje su se grupisale. Litvanija, Letonija i Estonija prošle nedelje dogovorile su se da ukunu zabrane putovanja i dvonedeljni karantin za njihove građane od petka. Ljudi koji se vraćaju iz drugih zemalja i dalje moraju u samoizolaciju. Baltički balon mogao bi da se proširi i doda Poljsku i Finsku.
Francuska i Britanija dogovorile su se da dozvole putinicima iz Francuske putovanje bez posledičnog karantina.
Na kontinentu restrikcije Belgije za nenužna prekogranična putovanja postala su iritantna, piše Politiko. Parlament Beneluksa, sačinjen od zakonodavaca Belgije, Holandije i Luksemburga, radi na predlozima perspektive o otvaranju granica između tri države.
„Evropljani će naći pametne načine za letovanje ove godine“
Predsednica EK Ursula fon der Lajen rekla je u aprilu da će Evropljani pronaći pametne načine za letovanje ove godine i vlade EU pratile su to obiljem najava.
Grčka radi na ideji da dozvoli dolazak turista sa testiranjem pre putovanja.
„Mogu da uđu u avion samo sa negativnim testom“, rekao je premijer Kirjakos Micotakis.
Ipak, nije naučno utvrđena pouzdanost takvih testova ili da se stvara imunitet na virus nakon što ste ga preležali, i SZO trenutno savetuje protiv tog pristupa.
Hrvati razgovaraju sa Česima o mogućnosti vazdušnog koridora koji bi omogućio Česima da letuju u Hrvatskoj.
Austrijska ministarka turizma Elizabet Kestinger, koja je u aprilu rekla da će Austrija rado primiti Nemce za praznike, rekla je da je ponovo uverena da je pozicija Austrije dobra i da postepeno i dozirano može da otvara granice.
„Situacija se neće uskoro razbistriti“
U Portugaliji nacionalni i međunarodni turizam trebalo bi da bude nastavljen od jula. Ali, zasad, granica sa Španijom, gde je epidemija odnela više od 2.600 života, i dalje je zatvorena.
Kompleksnost situacije iz ugla zdravlja, prava i politike neće se razbistriti uskoro.
„Ovo je veoma težak zadatak. Članice su uvele različite mere, na nekoordinisan način. Popuštanje različitih nacionalnih mera zahtevaće neko vreme“, rekao je komesar Johanson prošle nedelje.
Potpuno oživljavanje Šengena je pitanje meseci, a ne nedelja, dodaje komesar.
„Imamo još političkog posla u ubeđivanju ljudi šta su prednosti otvaranja granica i jedinstvenog tržišta“, rekao je poslanik Evropskog parlamenta De Suter./vestionline/
Poslovnidnevnik.ba