Samohrana majka kaže da joj je u nedelju ujutru došao sin i tražio joj pare.

Htio da me zadavi

– Ušao je i odmah u hodniku mi tražio 6.500 eura. Rekla sam mu da nemam, da su u banci. Zaključao je stan, i tu počinju moje muke. Udarao me je rukama, pesnicama, davio me, savijao mi glavu, gurao mi ruke u usta dok mi usne nisu popucale, bacio me na krevet, a onda čaršavom na kom sam spavala gušio, bacao me na pod, pa podizao, pa opet gušio.

Rekao mi je: „Slušaj šta sam ti rekao. Da si mi stvorila pare odmah. Ubiću te ukoliko mi ne daš ovog momenta, budi sigurna da si gotova“ – jedva priča Vera, zastajući da se isplače.

– Da je izvadio pištolj, pa da me je ubio, to bi bila čast za mene, iskreno kažem, nego na ovakav način, u ovakvim mukama. Ima li šta gore! Rekla sam mu gdje su pare, izvadio ih je zamotane, uvezane gumicom, zato što sam ih čuvala samo da plaćam stanarinu i porez, da preživim. Tu je bilo 12.000 eura, uzeo je i ne otvorivši da vidi koliko ima. Okrenuo se i nije me ni pogledao, ostavio me je na podu u polusvjesnom stanju – jeca Vera.

Sve to vrijeme zapomagala je, dozivala pomoć… Kad je otišao, skupila je snage da otvori vrata i pozvoni komšinici, te su pozvali policiju i Hitnu pomoć.

– Ubijeđena sam da će se on vratiti da me ubije kako bi i stan uzeo. Zato sam i riješila da progovorim, da se zna šta dijete koje si rodila može da ti uradi – teška srca priča majka.

Vera je ubjeđena da neko stoji iznad njenog sina, neko za koga je on „primoran da radi“ i da je taj dan imao naredbu da, ako ne donese pare, ubije majku.

Vera kaže da se s bivšim suprugom razvela kad je Miloš imao samo godinu i po. Otac mu je umro 2015. godine, a Miloš je naslijedio pola stana od bake po ocu i već dvije-tri godine živi u tom stanu.

– Ostala sam samohrana majka bez primanja. Dvorila sam tetku da bih imala neka primanja, zato sam i dobila u nasljedstvo te pare, koje sam čuvala samo za troškove oko stana i da preživim. Cijeli život sam se mučila i sad nemam ništa, dinar jedan nemam. Radila sam u dvije firme, u jednoj sam dočekala dva stečaja i u drugoj treći.

Radila sam i ovako, čuvala djecu, kuhala, spremala stanove i svašta nešto da zaradim da on ne bude gladan – priča očajna majka, dodajući da joj je inspektor rekao da je za njim već raspisana potjernica za neko djelo odranije, ali da nisu htjeli da joj kažu za šta.

Ne zanima je više Miloševa sudbina

Ne znam da li je narkoman ili kockar, ne želim više da ga vidim

Miloš je bio posljednja generacija koja je služila vojni rok. Rekla sam mu tada: „Sine moj, idi u vojsku, bar ćeš imati redovno da jedeš, vidiš da nemamo.“ Otišao je i bio primjeren vojnik. Kad se zaposlio i počeo da živi sam, od tada gubim kontrolu šta radi i kuda se kreće.

Inspektor mi je rekao da nije narkoman, a da li je kockar ili šta radi, ne znam, niti me više zanima. Mora da ga neko drži u šaci, i to ne bilo ko, nego neki „bos“ koji ga je uzeo pod svoje i za koga odrađuje poslove – kaže Vera.

/NN/Kroner/Poslovnidnevnik.ba/