Jedna od najvećih turističkih atrakcija Amsterdama, Ulica crvenih fenjera, poznata po djevojkama koje se obnažene kroz izloge smiješe potencijalnim mušterijama, mnogo je mračnija nego što se na razglednicama čini.

Iako je prostitucija legalizovana a “srećne kurve” važe za sinonim ovog čuvenog distrikta, iza veštačkog osmeha prostitutki često se krije istina nepoznata turistima koji ovamo hrle makar po selfi.

Zbog sve češćih priča o ženama koje su na silu dovedene u Amsterdam, prisiljavanju na abortuse i estetske operacije, u Holandiji se sve glasnije diže glas protiv trgovine seksom, pa se tako može čuti i je ono što turistima izgleda kao prljava zabava zapravo “komercijalizovano silovanje”.

Anđelika iz Rumunije, koja je provela pet jezivih godina utamničena unutar “amsterdamskih izloga”, ispričala je svoju priču o veseloj i ambicioznoj učenici koja se u 22. godini pretvorila u slomljenu ženu.

Sa 17 godina u London ju je dovukao muškarac kojeg je smatrala svojim dečkom. Rekao joj je da će dobiti dobro plaćeni posao frizerke.

Ali, mušterija nije željela frizuru, nego Anđeliku. Oduzeli su joj pasoš i postala je zatvorenik. Ubrzo je prodata i postavljena u jedan od “prozora” u Amsterdamu.

“Čovek koji me je doveo u Englesku, a potom u Holandiju, koristio me kao komad mesa. Kad sam vidjela bordel zaplakala sam. Izgledale su užasno i znala sam da isto čeka i mene”. rekla je.

Rekli su joj da duguje oko 30.000 evra krijumčarima jer su “njenoj porodici dali novac kako ne bi prijavili njen nestanak”.

Dnevno je zarađivala do 400 evra ali je sve išlo direktno njenom makrou koji bi joj od toga dao 10 evra za hranu. Tukao ju je i silovao. Mušterije su plaćale 40 evra za običan seks ili 100 evra za seks bez kondoma.

Jedan od otmičara isjekao joj je lice kada je pokušala da se odupre jednoj mušteriji koji je zahtjevao seks bez zaštite. Nakon toga je strahovala da bi moglo da joj se dogodi nešto još gore.

Malo pomalo, postala je svjesna da njeno tijelo pripada nekom drugom.

 “Govorili bi mi da je to ovde legalno, da mogu da mi rade šta hoće jer je policija na njihovoj strani, a ne na mojoj”, kaže Anđelika.

Makro joj je oduzeo mobilni telefon i dao joj neki stari model sa kojeg je mogla da zove samo njega.

“Englezi su najgori. Tretiraju me kao smeće. Jedan se čak pomokrio po meni i smijao se pritom. Uvek su pijani i često me povrede” priča ona.

Radila je 12-satne smjene, ponekad spavajući u bordelu u slučaju da je neko želio seks rano ujutro.

Konačno, jedna od agencija čije osoblje obilazi bordele došla je u posjetu i tada im je rekla da je žrtva krijumčara i da želi da pobjegne. Nakon toga posjetio ju je policajac u civilu pretvarajući se da je klijent i tada mu je sve ispričala, nakon čega ju je odveo u sklonište van grada.

Ali, vreme provedeno iza izloga je ostavilo ozbiljne ožiljke. Zaradila je polno prenosivu bolest, bila je prisiljena na abortus, a dugo vremena posle njena porodica je odbijala da komunicira s njom, jer su ih makroi uvjerili da je u svijet prostitucije ušla dobrovoljno.

“Tada nisam razumjela da sam žrtva trgovine ljudima. Dok sam bila u bordelu, problem je bio taj što su se svi koji su prolazili smješkali, mahali mi, uključujući i policajce, jer sve je to savršeno legalno” priseća se Anđelika koja se sada vratila u Rumuniju i u kontaktu je sa svojom porodicom iako živi u hostelu.

(BalkansPress / Daily Mail)

Poslovnidnevnik.ba

Komentari

komentari