Direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Jelena Begović rekla je da je dobro što omikron ostaje u nosu i grlu, a manje napada pluća, što je bio glavni problem sa delta sojem. Teoretski je moguće da se zarazite sa dva različita soja, napominje Begovićeva i dodaje da nema potrebe za namjernim zaražavanjem.

Omikron, deltakron, flurona – stari sojevi virusa korona, ili neki novi. Svakodnevno širom svijeta, Evrope, regiona bilježi se veliki broj novozaraženih.

Doktorka bioloških nauka i direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Jelena Begović rekla je, gostujući u Dnevniku RTS, da je stigao omikron, koji je zarazniji i koji se lako širi.

Na svu sreću postoje indicije da ostaje u grlu i nosu, manje napada pluća, on se menja, menja i neke svoje osobine što se tiče organa koje napada. Dobro je da se sklanja od pluća, što je bio glavni problem sa deltom”, rekla je Begovićeva.

Prema njenim riječima, nema velikih studija vezanih za kliničke slike, ali omikron, ipak, ostaje u gornjim respiratornim dijelovima, što je za čovjeka mnogo bolje.

Višestruka infekcija

Prema njenim riječima, došli smo do teme da možete da obolite i od dva ili tri virusa, može da postoji višestruka infekcija u kombinaciji sa bakterijama ili sa drugim virusima.

Kombinacija delte i omikrona je prijavljena, ali nije potvrđena – na Kipru grupa sa univerziteta je prijavila 25 slučajeva, nakon sekvenciranja utvrđeno je da se radi o delta soju koji pored svojih mutacija ima promjene karakteristične za omikron.

Naučna zajednica je na neki način odbacila tu mogućnost, čeka se potvrda, smatraju da je došlo do greške u sekvenciranju ili do neke kontaminacije, što se dešava redovno u laboratorijama. Treba sačekati finalne potvrde, teoretski je moguće da se zarazite sa dva različita soja virusa, da uđu u istu ćeliju, da se iskombinuju u neki novi soj, ali za sada nije potvrđeno”, kaže Begovićeva.

Masovna testiranja

“U suštini, veliki broj ljudi ima simptome, veliki je pritisak na zdravstveni sistem da se mnogo testira, to je jedna strana, a sa druge strane korisno je jer vidite kakava je situacija u populaciji”, ukazuje dr Begović.

Podsjeća da su antigenski testovi manje osjetljivi u odnosu na PCR, brži su, jeftiniji. “Kada dobijete pozitivan rezultat, on je sa visokom sigurnošću tačan. Ako dobijete negativan rezultat, treba proveriti, ako imate kliničku sliku koja zabrine lekara, on će vas poslati na PCR test.”

O kraju pandemije

Kaže da je teško bilo šta reći unaprijed, jer nemamo iskustva s ovakvom pandemijom, posljednja velika bila je 1918. godine, a iz tog perioda nema mnogo podataka.

“Za sada se virus širi makismalnom poznatom brzinom za viruse koji postoje, menja se. On ima ključ, mi imamo bravu na ćelijama, u jednom momentu ključ će se promeniti da se neće toliko efikasno vezivati i imaćemo sve blaže simptome i prerašće u epidimiju svake godine, ali ne ovakvu”, istakla je ona.

O namjernom zaražavanju

Begovićeva kaže da nema potrebe za namjernim zaražavanjem. “Vaš imunitet je ograničen, čak i kada prođete kroz koronu, ima i ljudi koji su pet puta imali koronu, nema doživotnog imuniteta. Imamo vakcine koji zamenjuju mehanizam da imate imunitet neko vreme”, podvukla je Begovićeva.

Za ovu infekciju niko ne može da vam kaže kako ćete proći, možda niste izvukli dobar loz za lutriju, a mislite da ste zdravi i pravi, a možete završiti na respiratoru, puno je takvih slučajeva,” ukazala je ona.

Česta imunizacija

Dr Begović kaže da je treća doza preporučljiva, ne znači da ljudi ne mogu da se zaraze, ali prolaze s lakšim simptomima.

Izrael i Kanada su dozvolili davanje četvrte doze vakcine kod starijih i ljudi s oštećenim imunitetom, rekla je ona i dodala da vakcina i dalje radi, ostale zemlje su oprezne, Amerika razmatra da to uvede.

Ukazuje da je Evropa mnogo opreznija, smatraju da je neodrživ sistem da se na svaka četiri mjeseca stanovništvo vakciniše, radi se na novim vakcinama koje će možda davati dugotrajniji imunitet.

“SZO kaže – nemojte da imamo zemlje u kojima se ljudi četiri puta vakcinišu, a u Africi je ispod 10 odsto vakcinisanih, odatle dolaze novi sojevi”, podsjeća doktorka.

Smatra da bi morala da postojati globalna strategija, koja još nije uspostavljena.

“I za nauku, zdravstvo i društva ovo je veliki ispit i nismo se baš najbolje pokazali kao čovečanstvo. Treba mnogo naučiti iz ovoga, kod virusa je smrtnost ispod jedan odsto. Ovo su dobre smernice za čovečanstvo šta da radi za slučaj još gore situacije. Nadam se da ćemo da naučimo iz ovoga mnogo”, zaključila je Begovićeva za RTS. /Nezavisne/

Poslovnidnevnik ba

Komentari

komentari