U trgovinsko-tehnološkom ratu između Kine i Sjedinjenih Američkih Država koji je eskalirao uredbom Donalda Trampa kojom zabranjuje američkim kompanijama saradnju s kineskim Huaweijem, mnogi analitičari u medijima i komentatori na društvenim mrežama zauzimaju stranu Pekinga.

Ovako otprilike glasi njihov glavni argument: SAD su licemjerne zato što su zagovarale slobodno tržište i globalizaciju dok im je to odgovaralo jer su imale ekonomski i tehnološki primat. Sad kad Kina ugrožava taj primat, okrenule su se protekcionizmu kroz agresivne carine i zabrane pod izgovorom zaštite nacionalne bezbjednosti zbog navodnih – nedokazanih – opasnosti od špijunaže i sabotaže preko mobilnih telefona i druge telekomunikacione opreme.

Prema ovom narativu, koji kineski režim i sam energično promiče, došlo je do nevjerovatnog paradoksa: komunistička Kina je postala ona koja štiti slobodno tržište i globalizaciju, dok ih SAD, na čelu s populistom Trampom, ugrožavaju. Ali, da li je to baš tako?

Tramp i njegova administracija već duže optužuju Kinu da diskriminiše strane, pogotovo američke kompanije koje žele da posluju u toj zemlji, krade im intelektualno vlasništvo konkurentskih kompanija i manipuliše svjetskim tržištima. A te optužbe su, šta god mislili o Trampovoj politici, daleko od neosnovanih.

Kina je poznata po svojoj drakonskoj cenzuri interneta. Popis američkih internet stranica i aplikacija koje su blokirane takozvanim “Velikim kineskim firewallom” (Great Firewall of China) toliki je da ih je teško sve i nabrojati.

Na prvom mjestu je Google, najpopularniji svjetski web-pretraživač čija je krovna kompanija Alphabet nedavno najavila da neće pružati usluge kineskom Huaweiju i tako digla uzbunu među vlasnicima Huawei uređaja širom svijeta. Prema stranici “Greatfire.org” koja prati kinesku cenzuru interneta, Gmail je u Kini kontinuirano blokiran najmanje od septembra 2014. godine, a trenutno je blokiran 100%.

Gmail, Googleova e-mail usluga, blokiran je najmanje od novembra 2014. godine, a blokada je takođe 100-odstotna. Google Maps, usluga za web-mapiranje pomoću satelitskih snimaka, takođe je blokiran, ali u Kini je dostupna posebna kineska verzija Google Mapsa. I druge Googleove usluge poput Google Docsa i Google Plusa takođe su 100% blokirane.

Društvene mreže takođe pod blokadom

Najpopularnija svjetska društvena mreža Facebook blokirana je još od jula 2009. godine, takođe 100%. Najpopularnija svjetska stranica za objavu videa YouTube blokirana je 100% od marta 2009.

U Kini je od aprila ove godine blokirana i najveća internet enciklopedija – Wikipedia.

Microsoftova e-mail usluga Hotmail, usluga za čuvanje i objavu fotografija Flickr, društvena mreža Twitter i blogging-platforma Blogspot blokirani su, zanimljivo, u junu 2009. godine, neposredno pred 20. godišnjicu masovnih protesta na Trgu Tjananmen 1989. Twitter i Flickr su i danas blokirani, a Hotmail je u međuvremenu ugašen, odnosno zamijenjen Outlookom.

Instagram, popularna društvena mreža za dijeljenje fotografija i video snimaka takođe je blokiran.. Društvena mreža Pinterest pod blokadom je od marta 2017.

I informativni portali pod blokadom

Usluga za čuvanje i dijeljenje fajlova Dropbox blokirana je najmanje od juna 2014. Videoplatforma Vimeo blokirana je još od oktobra 2009. godine, a Tumblr, društvena mreža za microblogging, blokiran je od maja 2016.

Mobilna aplikacija za komunikaciju WhatsApp blokirana je u septembru 2017. Viber, aplikacija istog tipa, blokiran je od oktobra 2014. Reddit, društvena mreža za komentarisanje vijesti i raspravu, blokiran je još od avgusta 2011. Stranica za live-streaming Twitch.tv blokirana je od septembra prošle godine 2018.

Osim ovih društvenih mreža i platformi, Kina blokira i niz američkih i drugih zapadnih medija. “New York Times”, “Bloomberg”, “Time, Reuters”, “Economist”, “ABC News”, “Al Jazeera English” i druge. Kinezi i strani posjetioci u Kini u pravilu mogu da zaobiđu ovu cenzuru preko inostranih VPN-ova (virtualnih privatnih mreža), ali to ne mijenja činjenicu da se internet u Kini masovno cenzuriše i da ta cenzura prvenstveno pogađa američke kompanije.

Osim toga, Kina se u posljednje vrijeme sve više obračunava s VPN-ovima kako bi održala cenzuru koja, prema objašnjenju komunističkog režima, štiti narod od “štetnih informacija”.

Naravno, treba ipak naglasiti da, dok su kineske zabrane za američke kompanije imale posljedice samo na kineske mušterije i korisnike, Googleov prekid saradnje u skladu s Trampovom zabranom uticaće na korisnike Huawei uređaja širom svijeta.

Tramp se neće zaustaviti?

Osim toga, američke zabrane gotovo sigurno neće stati s Huaweijem. Kako piše “Washington Post”, sljedeća meta koju Trampova administracija razmatra je Hikvision Digital Technology, najveći svjetski proizvođač opreme za videonadzor, čiji glavni akcioar je kineski režim.

Hikvision i druge kompanije povezane s uspostavom “bigbrotherovskog” sistema nadzora za Ujgure, muslimansku manjinu u kineskoj provinciji Ksindžiang, mogle bi da budu pogođene nizom američkih sankcija.

“Procjenjuje se da je čak 3 miliona Ujgura zarobljeno u režimskim kampovima”, izjavio je američki pomoćnik ministra unutrašnjih poslova za Aziju Rendal Šriver.

Peking sve poriče i tvrdi da se radi o dobrovoljnim centrima za obuku.

Takođe, američko ministarstvo trgovine navodno priprema nove regulacije kojima će se ograničiti uvoz 14 kategorija napredne tehnologije u Kinu, uključujući kvantne kompjutere, robotiku i vještačku inteligenciju.

“Kina je vodila tehnološki rat protiv nas, ali dosad je američka vlada jedva uzvraćala”, kaže Dejvid Hanke, partner u kompaniji Arent Foks i bivši zaposlenik u Senatskom obavještajnom odboru.

Ova izjava možda i najprikladnije opisuje motivaciju Amerikanaca za ekonomski rat koji SAD vode protiv Kine i Huaweija kao njene najveće tehnološke uzdanice./NN/

Poslovnidnevnik.ba

Komentari

komentari