Davorka (43), medicinska sestra iz okoline Zagreba koja se sa suprugom i ćerkom pre dve godine odselila u Irsku, kaže da mnogo bolje žive i da im ne pada na pamet da se vraćaju u domovinu.

“Prvenstveni razlog bio je odlazak mog muža u Irsku u septembru 2015. godine. Naime, odlučili smo da ćemo definitivno nastaviti da živimo kao porodica, na jednom mestu. Suprug je otišao sa stalnog radnog mesta u skladištu u Hrvatskoj, s radnog mesta s redovnom platom”, priča Davorka i dodaje da su oboje imali plate od po 4.500 kuna (600 evra) ali da su, ako se nisu ubijali radeći prkovremno, kao podstanari s detetom i kreditom, uvek bili u minusu na kraju meseca.

“Voziš 15 godina star automobil, nemaš za more… ukratko, svima poznata hrvatska priča. Tu je i još jedan značajan faktor u odluci poput naše: jednog dana, ako doživiš penziju u Hrvatskoj, pitaš se da li će ona kao takva uopšte postojati ili će, kao i toliko toga dosad, i novac za penzije jednostavno nestati. Tako smo, dok još imamo priliku, odlučili da penziju zaradimo u nekoj boljoj okolini”, priča ona.

I Davorka je ostavila stalni posao medicinske sestre u Domu zdravlja i s porodicom otišla u Mejnut, univerzitetski gradić u kraj Dablina. I ona i suprug su se odmah zaposlili: ona ima nekoliko puta veću platu od one u Hrvatskoj, a on mnogo veću platu od one koju je ostavio. Njihova ćerkica (12) brzo se prilagodila novoj školi i završava šesti razred.

Daliborka kaže da je Irska bila najbolji izbor prvenstveno zbog jezika, ali i zato što radna dozvola nije potrebna. Ipak, morala je da prođe kroz proces registracije, koji je trajao godinu dana, a položila je i dodatni test, pa je u avgustu 2017. konačno počela da radi u struci, i to u privatnom domu za starije osobe. Kako dodaje, domova za starije osobe u Irskoj ima mnogo i medicinske sestre su izuzetno tražene.

“Plata mi je još kao negovateljici bila tri puta veća nego u Hrvatskoj, dok sada kao medicinska sestra zarađujem još bolje. Satnica medicinske sestre 17-25 evra, u zavisnosti od radnog mesta i godina iskustva, a u bolnicama bolja nego u domovima za starije. Najveći problem nam je cena iznajmljivanja stana ili kuće. Što si bliže Dablinu, to je skuplje. Trenutno plaćamo 1.500 evra za dvoetažni dvosobni stan s dva kupatila, dvorištem i terasom.

Međutim, ostali troškovi manji su nego u Hrvatskoj, počevši od hrane koja je jeftinija, a kvalitetnija, režija, koje su manje – plaćaju se samo struja i gas – pa sve do odjeće i goriva. Živimo daleko kvalitetnije nego u Hrvatskoj, s manje briga, i zasad nismo nimalo zažalili. A radimo apsolutno iste poslove koje smo radili i u Hrvatskoj”, priča Davorka, koja će ovo leto s porodicom doći u Hrvatsku na more.

Ona priznaje da joj u Irskoj nedostaju porodica i prijatelji, ali dodaje da i u Irskoj polako stiču prijatelje – upoznali su nekoliko hrvatskih porodica.

“Sledeće godine planiramo na odmor u Španiju ili na Tenerife, o čemu nismo mogli ni da sanjamo pre dve godine. Ćerka uživa u školi. Kada me pitaju hoćemo li se ikad vratiti, teško mi je da dam konačan odgovor. Trenutno povratak nije u planu. Verovatno nećemo, ali nikad ne reci nikad”, kaže Davorka.

(Izvor: dnevnik.hr)