Sadašnja kriza oko Sirije nameće pregršt pitanja za Rusiju. Ako je načelnik generalštaba ruskih oružanih snaga general Valerij Gerasimov pre tačno mesec dana na konferenciji za medije u Moskvi izneo tačnu procenu da će u Istočnoj Guti doći do inscenacije hemijskog napada i da će za to biti optužena vlada u Damasku, da li je Moskva mogla da pretpostavi da bi sledeći korak SAD mogao da bude raketni napad na Siriju?

Jer slična situacija sa navodnom upotrebom hemijskog oružja i američkim raketnim napadom dogodila se pre godinu dana. Ako su Rusi još  pre mesec dana znali da će se u Dumi dogoditi nameštaljka jedne strane obaveštajne službe, što može biti iskorišćeno za napad na Siriju, šta su čekali sa dovođenjem novih vojnih efektiva u područje istočnog Sredozemlja? Jer iz sirijske luke Tartus isplovio je vrlo mali broj ruskih ratnih brodova, sedam, ili devet. Nemamo podataka da su u vazduhoplovnu bazu Hmejmim u poslednjih 30 dana stigli neki novi ruski borbeni avioni, bile su neke fotke o dva aparata tipa “Su-57”, ima nagađanja i o povećanom broju ruskih protivpodmorničkih aviona. Na satelitskim izviđačkim snimcima vidimo da su u Tartusu bile samo dve ruske dizel-električne podmornice klase “Kilo” i “Varšavljanka”. 

Jedna je isplovila sa grupom brodova na otvoreno more. Zašto Rusi nisu na vreme, a znali su za buduću hemijsku nameštaljku u gradiću Duma još pre mesec dana, u vode istočnog Sredozemlja doveli još ratnih udarnih brodova iz sastava Crnomorske i Severne flote? Posebno brodova sa jakom PVO zaštitom. Crnomorska ruska ratna flota raspolaže sa šest podmornica klase „Kilo”, koje su opremljene sa krstarećim raketama tipa „kalibar”. Kako Rusi sa Krima praktično pokrivaju celo Crno more mogli su na vreme da bitno ojačaju svoju sredozemnu grupaciju ratnih brodova. Ovo što sada imaju pred obalama Sirije je nedovoljno za ozbiljno sučeljavanje sa američkom Šestom flotom, posebno, jer američki ratni brodovi pojedinačno imaju brojniji arsenal krstarećih raketa.

Američka Šesta flota u slučaju sukoba neće ni prilaziti obalama Sirije na domet sirijskih i ruskih obalnih raketnih sistema obala-more tipa „jahont”, ili „oniks”, tako da sistem „bastion” neće ni doći u priliku da aktivno gađa neki brod. Rusi u vazduhoplovnoj bazi Hmejmim nemaju veliki broj lovaca-bombardera da eventualno napadnu brodove američke Šeste flote, da ih osujete u lansiranju raketa na ciljeve u Siriji, što bi naravno značio i direktni vojni obračun  Moskve i Vašingtona, a što sve može izmaći svakoj kontroli. To je izgleda i glavna briga Pentagona, niko ne zna kuda stvari mogu da odu kada polete prve rakete.

Amerikanci imaju prednost u području Sredozemlja, imaju baze i u području Persijskog zaliva, imaju flotu i u Crvenom moru, imaju jaku vazduhoplovnu bazu na ostrvu Dijego Garsija u Indijskom okeanu, mogu da napadnu Siriju iz nekoliko pravaca istovremeno sa raketnim udarom od najmanje 300 krstarećih raketa. Koliko projektila S-300 i S-400, koliko raketnih sistema „pancir” imaju trenutno Rusi u Siriji nije poznato. Pretpostavljam da 300 projektila za sisteme S-300 i S-400 Rusi u ovom času nemaju u Siriji, ako uzmemo idealan i teoretski procenat da za jednu oborenu američku raketu tipa „tomahavk” treba najmanje jedan projektil tipa S-300, ili S-400. Taj odnos je bolji ako uključimo i PVO sistem „pancir”, ali onda u američki ofanzivni arsenal treba uključiti i naoružane dronove i lažne ciljeve tipa TALD, razne najmodernije radarske mamce. Sve to treba imati u vidu ako se SAD odluče za masovniji raketni udar na Siriju nego što je bio onaj od prošle godine.

Rusi za sada pokazuju neviđenu hladnokrvnost, mirnoću i vrlo malo agresivnosti. Da li imaju u Siriji sredstva za elektronsko ometanje u čemu su ispred Zapada, kao što je sistem „krasuha”, koji nadoknađuje mali broj aviona i ratnih brodova? Da li imaju u Siriji neko novo oružje nepoznato Zapadu?

Na strateškom nivou bilo je lutanja: od izjava da će odgovoriti na raketni napad ako budu ugroženi životi njihovih vojnika u Siriji, do novijih izjava da neće dozvoliti da neko napada njihovog saveznika Bašara el Asada. Zapravo, još nije sasvim jasno hoće li, ako do napada i dođe, Rusi braniti samo svoje baze Tartus i Hmejmim, ili će braniti Siriju i njenu armiju. Jer bilo bi poniženje i gubitak kredibiliteta da Amerikanci raketama razvale vladine zgrade u Damasku, a Moskva ima saveznički vojni sporazum o pomoći sa Damaskom. To bi bilo teško objašnjivo. Ili je već pao prećutni dogovor: vi gađajte nekakva dva polunapuštena sirijska aerodroma, neku fabričicu mleka za koju ćemo reći da je pogon za proizvodnju hemijskog oružja, mi ostajemo relativno mirni, Tramp se pokazao kao jak lider, a onda sledi i istorijski susret sa Putinom. I svi zadovoljni…

politika.rs/Informer.rs/Poslovnidnevnik.ba