Ljubomir Moravac, 21-godišnjak iz Srbije, bio je talentovani golman i fudbaler slovenačkog Maribora – predviđana mu je svetla budućnost, ali su snovi raspršeni 2016. godine u teškoj saobraćajnoj nesreći.

Moravac je učestvovao u udesu u kojem su dvojica njegovih saigrača izgubili živote, dok je njemu amputirana podlaktica na levoj ruci. Tri dana je bio u komi, kada se probudio, saznao je da je ostao bez dela tela, ali bez prijatelja sa kojima je putovao i trenirao. Prema sopstvenom priznanju, bilo mu je veoma teško i emotivno je bio slomljen, ali ga je strast prema fudbalu održala i pomogla mu da se oporavi.
Sada se obučava da bude fudbalski sudija i uživa u životu.

Ljubomir potiče iz fudbalske porodice i počeo je da trenira sa pet godina – otac i stric su bivši fudbaleri, dok je njegov brat Ranko, takođe član Maribora i nekadašnji juniorski reprezentativac Srbije.

“Fudbal je uvek bio prisutan u mom životu”, počeo je priču.

Ugledajući se na stica koji je bio golman i Ljubo je stao među stative i pokazao veliki talenat. Sa ocem, koji je fudbalski skaut, otišao je u Maribor gde je njegov brat već imao profesionalni ugovor. U sezoni 2014/2015 bio je član generacije koja je igrala omladinsku Ligu šampiona, protivnici su mu bili Čelsi, lisabonski Sporting i Šalke 04 i bio je na korak od velikog sna – da postane golman.

“Kada sam završio srednju školu, odlučio sam da se poptuno koncentrišem na fudbal. Posvetio sam svoje vreme fudbalu i pokušao da od toga živim. To mi je bila najveća želja”.

Međutim, 2. avgusta se njegov život potpuno preokrenuo.

“Probudio sam se, doručkovao i spremio se za trening. U svlačionici smo se svi šalili, sve je bilo pozitivno i normalno. Jedan običan dan…”

Vraćajući se sa treninga, kola u kojima je bio Moravac sa saigračima Zoranom Baljkom, Damjanom Marjanovićem i Žigom Lipuščekom, udarila su pri velikoj brzini u semafor. Marjanović je bio za volanom i izgubio je kontrolu usled velike brzine (trag kočenja bio duži od 70 metara), i Baljak i on su izgubili živote na licu mesta.

Ljubomir je od siline udarca ispao iz kola, nekoliko dana se borio za život, ali su lekari zbog težine povreda, morali da mu amputiraju deo ruke.

“Bilo mi je potrebno vreme da se naviknem na novi život. Nije toliko teško koliko ljudi misle. Jednostavno samo morate da budete dovoljno jaki”, ostao je optimističan.

“Rekao sam sebi da je dug život preda mnom i da imam priliku da nešto stvorim”.

Zvezda vodilja na dugom putu oporavka upravo je bio fudbal jer nije želeo da sebe vidi kao nekoga ko odustaje.

“Fudbal mi je dao određeni mentalni pristup. Bio sam sportista koji je uvek želeo da se dokazuje”, istakao je navodeći da je imao snažnu volju da pobedi u najvažnijoj utakmici u životu.

Posle određenog perioda sumnje, čvrsto je odlučio da želi da ostane u fudbalu, pa su mu ljudi iz Maribora predložili da krene na obuku za fudbalskog sudiju. Novi putevi su se otvorili pred Moravcem. U poslednjih nekoliko meseci je sticao važno iskustvo i uživao deleći pravdu na utakmicama mlađih kategorija.

“Ako živite za fudbal, fudbal će vam pomoći u svakom trenutku. Posle nesreće nisam video način da nastavim sa sportom. Mislio sam da je to kraj moje karijere, ali sam pronašao put da se vratim. Ovo je novo vreme za mene, nisam više igrač, sada sam sudija i nameravam da nastavim tako”.

Sada zna da za njega ne postoje nepremostive prepreke.

“Želim da iskusim što više i postignem u svom životu koliko god je moguće. Sposoban sam da uspem, preživeo sam nesreću i to je privilegija koja vas tera da razmišljate pozitivno. Verujem da svi mogu da budu deo fudbala, nije bitno ko ste. Izgubio sam ruku, ali sam i dalje deo fudbala. Verujem da je fudbal otvoren za svakoga”, zaključio je Moravac.

Maribor mi je kao druga porodica

Ljubmiru su srušeni snovi tog kobnog dana, ali slovenački gigant nije dozvolio da to bude kraj njegovog fudbalskog puta.

“Klub mi je kao druga porodica. Uvek su bili uz mene i pokušavali da pronađu način da mi pomognu. Svi moji prijatelji su bili tu i to je nešto neprocenjivo”, istakao je Moravac.

DV/Poslovnidnevnik.ba

Komentari

komentari