Istinska realnost nije materija, već je to vibracija/energija; to dokazuju istraživanja fizičara, posebno atomskih fizičara. Ova činjenica ima nesagledive posledice po naš život. Ako je sve energija, tada su i naše misli energija, a to znači: naše misli poseduju potencijal, koji u spoljnom svetu može proizvesti neki učinak. Misli nisu nešto što se odvija samo u našim glavama. Ako je sve energija, tada je i čovek energija, a to znači dve stvari. Prvo je čovek (kao što smo upravo videli) sposoban razvijati se kako i koliko god želi, a drugo, čovek je besmrtan. Energiju nije moguće uništiti.

Pogledajmo što se događa, ako nekom telu dovodimo energiju. Vibracija (frekvencija) tog tela povećava se, a to znači: stanje tela se menja. Iz komada leda nastaje voda. Ako i dalje dovodimo energiju, voda se pretvara u paru – i ako naše oči više ništa ne vide, ipak je još uvek sve tu, ništa nije jednostavno nestalo.

Tu se radi o fizici. A ono što vredi za led i vodu, vredi, naravno, i za čoveka. Ako nekom čoveku uspe značajno povećati svoju vibraciju, logično je da će doći trenutak kada će postati nevidljiv. To nema ničeg zajedničkog s mistikom ili magijom, nego s fizikom. Ako je takav čovek nevidljiv, tada to ne znači ništa drugo nego da je svoje grubo materijalno telo preobrazio u fino materijalno i da ne postoji smrt. Ideja da postoji smrt je krajnje materijalistički način gledanja na stvari, kojeg smo sami sebi priuštili i s čijim posledicama sada moramo živeti. Pre 2000. godina je Isus pokušao pokazati, da smrt ne postoji. “Smrti, gde je tvoj žalac?” Ali samo su retki shvatili, o čemu se radi. U te retke spada već spomenuti atomski fizičar J.E. Charon. Naslov jedne od njegovih knjiga je “Ja sam star 15 milijardi godina”. 15 milijardi godina zbog toga što fizičari smatraju da je svemir toliko star. I za njega smrt ne postoji.

Ako je dakle čovek vibracija, tada se te vibracije daju po volji menjati. Pitanje je samo, kako? Odgovor je jednostavan: kroz naše misli. Našim mišljenjem, mi menjamo vibracije tijela. To je lako isprobati. Mislite na ljubav. Mislite na mržnju. Učinak na telo je sasvim različit, zato što se vibracija menja. Mi se možemo do krajnosti uneti u materiju – neki ljudi to obilno praktikuju – ili se možemo “izdići u nebo”. Zavisi od nas. (Sećate li se principa slobodne volje?).

Kako je sve vibracija, bolest nije ništa drugo do disharmonija vibracija. Zato je potpuno očigledno, da se na takvu disharmoniju može uticati uz pomoć drugačijih vibracija. A to znači: kroz muziku, boje, mirise, a sasvim razumljivo i kroz naše mišljenje. Ova spoznaja uopšte nije tako nova. Novalis, veliki pesnik i mistik romantike, formulisao je to kratko i jasno: “Svaka bolest je muzički problem.” Dakle problem vibracija. Time nam već logika i fizika kažu, da se bolesti mogu lečiti pomoću misli. I to je Isus demonstrovao.

Sve je pitanje energije – a time i vibracija. Čoveka možemo, na primer, postatrati kao muzički instrument. Muzika i tonovi su, kao što znamo, takođe vibracije. Ako neki instrument nije usklađen, on proizvodi disharmonične tonove. Čovek je takav neusklađen instrument, koji neprestano proizvodi disharmonične tonove, a to znači: agresije, sukobe, nezadovoljstvo. Sigurno poznajete izraz “raštiman je”. Sada se radi o tome, da ovaj instrument imenom “čovek”, uz pomoć našeg mišljenja ponovo uskladimo. Ali to niko ne može napraviti za nas. Svaki je čovek odgovoran za sebe samog i za svoje mišljenje – a time i za harmonične ili disharmonične vibracije koje stvara i odašilje od sebe.

Ja se uvek iznova čudim velikoj mudrosti, koja se krije u govoru. Čovek se naziva i personom. U rečipersona nalazi se latinska rečpersonare.Sonareznači zvučati,per sonaredakle znači “zvučati kroz”. Čovek je time onaj kroz kojeg zvuk prolazi. I ovde opet imamo ton, vibraciju. A na francuskom se kažele son(Person), ton. Svaki je čovek ton – a svaki se ton može po želji promeniti, on je harmoničan ili disharmoničan.

Ako želite svoje probleme optimalno rešiti, ako želite svoje ciljeve doseći brzo i s malo truda, tada morate na umu uvek imati ovu činjenicu: sve je vibracija – a time i promenljivo. I beton je takođe vibracija – i on je promenljiv. I nemoguć saradnik, gospodin Majer, i on je vibracija – i on se može promeniti. I autistično dete je vibracija – dakle promenljiv (iako će školska medicina možda upotrijebiti reč “neizlečiv”). Za materijalistički usmerenu školsku medicinu je, naravno, mnogo toga neizlečivo. Ovo, međutim, ni na koji način ne odgovara iskustvima do kojih se stalno dolazi i nikako ne odgovara najnovijim spoznajama iz područja atomske fizike. Mi rasipamo naše vreme – i naš novac – ako se držimo materijalističkih pokušaja objašnjavanja. Puno je bolje da se držimo fundamentalnih, univerzalnih temeljnih principa. A takav temeljni princip glasi, kako je rečeno: sve je vibracija.

To kazuje, usput rečeno i naš govor. Uzmimo reč realnost. Što ona znači? Ta se reč sastoji od re i al. Re ili takođe Ra, na egipatskom jeziku se nazivao Bog Sunce.  A što je Sunce drugo, nego večni simbol energije i vibracija? Sunce je toplina, svetlo. Svetlo je vibracija, energija u pravom smislu. A Al ukazuje na All (njem. univerzum) ili također i na Allah (Bog). Realnost je time božansko/univerzalno svetlo, božanska vibracija – ne postoji ništa drugo!

OVO je realnost.

Imajte to na umu, kada se radi o vašem životu. Vi odlučujete o tome, hoćete li se svojim načinom mišljenja uživiti u tami misterije, ili ćete se uzdići u svetlo. Vi o tome odlučujete – i niko drugi. OVO je realnost. Sve drugo je ograničeno razmišljanje, neznanje, praznoverje.

Ako mislite da je svet dolina suza, svojim se mislima spuštate naniže. To je tako.

Ako mislite da je svet radosna svečanost, svojim se mislima uzdižete. Sasvim sigurno.

To nije mistika, nije religija.

To je čista fizika.

Izvor/duhovnirazvoj.com/

poslovnidnevnik.ba

Komentari

komentari