Na čelu tima koji će učestvovati u ovoj kompleksnoj operaciji je prof. dr Miroslav Đorđević, svetski priznati hirurg u oblasti transrodne medicine i urolog na Dečjoj univerzitetskoj klinici u Tiršovoj. Iako se u literaturi može naći da su do sada urađene četiri transplantacije muškog polnog organa, dve u Južnoj Africi i dve u Americi, razlika je u tome što su u pitanju bili muškarci koji su izgubili delove svog polnog organa. Prof. Đorđević će po prvi put u svetu ženi koja je transrodni muškarac transplantirati muški polni organ.

– Ta četiri pacijenta su imala neke delove penisa i onda se na te delove transplantira ono što nedostaje. To je u neku ruku lakše zato što je to muška anatomija, muški polni organ, već imaju neku bazu. Sada imamo ženu kao kandidata koja je dala sve potrebne saglasnosti za transplantaciju. Sledeći korak je završavanje papirologije vezane za etičke i sociološke probleme. Kada budemo imali kompletno čistu situaciju, sledi dobijanje muškog polnog organa od donora – priča za “Blic” prof. Đorđević.

A kada se donor pojavi, sve ide veoma brzo. Pacijent je već dugo u pripremama za samu transplantaciju, tim lekara je uigran, a operacija će trajati gotovo čitav dan.

– Očekujem da će operacija trajati minimum 20 sati, to je vrlo kompleksna stvar, mora se povezati mnoštvo najsitnijih krvnih sudova i nerava da bi, za početak, muški polni organ opstao, a zatim i funkcionisao nakon toga – objašnjava prof. Đorđević.

FOTO: V. LALIĆ / RAS SRBIJA

Osposobljavanje muškog polnog organa, kaže, dosta je teže, sama funkcija mokrenja je kompleksnija kod muškaraca nego kod žena – mokraćna cev kod muškaraca dužine je oko 30 centimetara, dok je kod žena dva do tri centimetra.

– Druga stvar o kojoj tokom transplantacije moramo da vodimo računa jeste erektilna funkcija. Vi morate obezbediti pacijentu mogućnost erektilne funkcije za penetrativne seksualne odnose. Čak i u slučaju da to ne radi, uvek imamo zlatnu rezervu, penilne implante koji u velikom broju slučajeva potpuno oponašaju erektilnu funkciju – priča dr Đorđević.

Ipak, glavni problem će biti moguće komplikacije pri samom procesu transplantacije i u prvih desetak dana, koliko treba da prođe da bi se organ stabilizovao i preživeo.

– Ovo je pionirski poduhvat, pričamo o nečemu što se nikada nije desilo u svetu. Još uvek nemamo toliko daleku viziju i definisani put šta će nam biti limitirajući faktori. Ipak, neke stvari se i sada znaju, na primer, nećemo uzimati organ od donora koji je navršio 70 godina – ističe prof. Đorđević i dodaje da bi transplantacija trebalo da bude obavljena do kraja godine.

– Penis nije vitalni organ, kada transplantirate bubreg, srce ili jetru, vitalne organe bez kojih ne može da se živi, ta terapija ne predstavlja problem. Ovaj bioetički problem će se rešavati na svetskom nivou, ali se nadam da će se naći način kako to da se prevaziđe – iskren je naš sagovornik.

U ovom konkretnom slučaju dobra stvar je ta što transrodna osoba kojoj je urađena već jedna pripremna operacija već ima transplantiran bubreg, pa je zbog tog bubrega već na imunosupresivnoj terapiji.

Inače, prof. dr Đorđević bio je deo tima koji je u Beogradu uradio transplantaciju materice, 13. u Evropi, s tim što je to presađivanje bilo prvo urađeno među jednojajčanim bliznakinjama.

Izabrao da ostane u Srbiji

Iako mu je dodeljena američka O1 viza, koja se dodeljuje za izuzetna naučna dostignuća, ali i permanentna licenca za rad u Americi, prof. Đorđević ipak je ostao u svojoj zemlji.

– Ja sam ovde, formirao sam svoj život da u svojoj zemlji mogu da radim, da se bavim naukom, da ovde mogu da obučavam mlade, formiram timove, sarađujem sa najrazvijenijim medicinskim centrima u svetu, da dovodim sve stručnjake iz mog opsega rada… Ja imam ugovore o radu, saradnji, predavanjima u stranim državama, ali nisam fizički otišao iz Srbije – ovde sam, radim na mojoj klinici, mom fakultetu – zaključio je dr Đorđević.

Blic.rs/Poslovnidnevnik.ba