Ana Pejić (64) otpad nađen na Fruškoj gori poslala onome ko ga je bacio. Među otpacima našla račun za struju i tako došla do adrese.

Putujući ka svojoj vikendici, na Fruškoj gori, u kraju Valdov, okruženom gotovo netaknutom prirodom, Ana Pejić (64) iz Rume pre nekoliko dana je nasred puta zatekla kesu razbacanog smeća. Ne bude joj teško, stane, izađe iz auta, “prekopa” i među otpacima pronađe i račun za struju vlasnika. Smeće pokupi, uredno spakuje u kutiju, napiše adresu sa računa i pošalje gospođi iz Vrdnika njeno smeće!

Slika i prateći tekst da joj nimalo nije žao 250 dinara za poštarinu prokrstarili su društvenim mrežama, a Ana je dobila mnogo podrške. Gospođi je napisala i pismo. Jedino joj je žao što nije mogla da vidi njenu reakciju u trenutku kada otvara paket i shvata da joj se smeće vratilo. Ovim gestom očitala je lekciju bar jednom nesavesnom građaninu.

– Teško mi je da zamislim šta je u glavi nekoga ko putuje kilometrima da bi istovario vreće đubreta u predivnu šumu – kaže za “Novosti” Ana Pejić, ekonomista u penziji. – Da bi me shvatila ozbiljno, potpisala sam se kao član Ekološkog pokreta Vojvodine iako to nisam. Jedini pokret koji nam treba je pokretanje promene u našim glavama i edukacija stanovništva. Ideju sam u stvari “ukrala” od Iraca. Pre desetak godina, boravila sam u Dablinu i naučila kako se u Irskoj kažnjava bacanje smeća gde mu nije mesto. Oni đubre vrate vlasniku, sa uplatnicom za kaznu od 400 evra, a sutradan u lokalnim novinama objave informaciju šta je uradio i stave njegovu fotografiju iz lične karte.

Ovo, inače, nije prva akcija koju je Ana Pejić izvela da bi zaštitila životnu sredinu:

– Nedavno je supruga i mene, na uzanom putu koji vodi do naše vikendice, zatekla deponija smeća. Nikla je tu preko noći. Srce me zabolelo kada sam u tom zelenilu zatekla desetak razbacanih džakova. Nije nam bilo lako da sve to pokupimo u kese, a čisteći i da otkrijemo čije je. Ugledne profesorke Arhitektonskog fakulteta, sa Vračara, koja ima vikendicu u Vrdniku! Tih dana sređivala je, farbala i unosila nameštaj. Znali smo bez dileme da njoj pripada.

Deset uredno upakovanih džakova, kako kaže Ana, suprug i ona prebacili su profesorki preko skupe i lepe ograde od kovanog gvožđa.

– Vratili smo samo ono što joj pripada – kaže Ana. – Ne znam ni koliko će ovaj gest sa poštom od pre nekoliko dana nešto promeniti, ali sam sigurna da se svojoj komšinici nije pohvalila paketom koji je dobila.

ANINA MAGISTRALA

Da bi mogli da dolazimo do naše vikendice, suprug i ja smo finansirali izgradnju puta dužine dva kilometra na vrhu Somni rep – priča naša sagovornica. – Neko je tamo čak stavio tablu Anina magistrala. I baš na tom, mom putu, nedavno sam pronašla malu deponiju smeća! Sigurno ću nastaviti da se ponašam kao do sada, čistiću i kada mogu vraćati smeće vlasnicima. Dok sam živa, uz Aninu magistralu neće biti smeća.

Balkanspress/Poslovnidnevnik.ba

Komentari

komentari